Zlatko Manojlović – Zed Mitchell

 

Gitarista i pevač Zlatko Manojlović, već duži niz godina ne živi u Srbiji i novijim generacijama nije baš dostupno, šta on to poslednjih godina radi u belom svetu. A taj beli svet je Nemačka i po potrebi drugi delovi Evrope, pa i šire, gde doseže ono što trenutno nudi kao blues izvođač – Zed Mitchell. Ali to je tek delić onoga po čemu se njegova karijera danas prepoznaje. U nekadašnjoj Jugoslaviji, Zlatko je bio muzičar, čiji su tok delovanja, način rada, postupci, izazivali pažnju javnosti, a kritike o njemu samom, kao i muzici iza koje je stajao, bile su različite. Često je sa razlogom bio napadan, a lično se nije ustručavao, da u žanrovskom i izražajnom smislu isproba i ogleda se u različitim varijantama, od rocka preko heavy metala, od bluesa, instrumentalnih jazzy varijanti do tkzv. gypsy sounda, preko zabavno estradizovanih opcija, do komponovanja „himne“ jednoj  tada važnijoj političkoj partiji.

No, ono po čemu se razlikovao od svojih generacijskih kolega i za šta mu se zaista mora odati priznanje, je konstantan rad, i neprekidno objavljivanje novih albumskih izdanja. Zlatko gotovo nikad nije imao „prekide“ karijere, kada ne bi radio ili bio manje prisutan. Istina, uvek je „trčao“ za komercijalnim, tražeći i „preko reda“ mogućnosti lake zarade, ali voleli ga ili ne, sve to je obavljao sa stilom i na neki svoj originalan način. U današnje vreme, gotovo da i ne postoje izvođači, koji su razmišljali i radili poput gospodina Manojlovića, ne samo u našoj sredini, već i na internacionalnom planu. Često je znao da iznenadi svojim budućim potezima i ne treba biti mnogo analitičan, pa ne predvideti  da će njegovi sledeći koraci u određenom smislu biti neočekivani. Deluje ipak, da se u ovakvoj bluesy varijanti veoma dobro snašao, a i internacionalne kritike njegovih CD-a idu u prilog tvrdnji, da je već neko vreme na terenu, gde mu „izražajna“ i sva druga pravila, leže i gode.

11103217_881260915230789_593835666117788269_o

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Loši muzičari nisu bitni u istoriji umetnosti. Sigurno je da su kompjuteri omogućili mnogima da se bave stvarima o kojima nisu ni sanjali, ne samo kad je muzika u pitanju, nego i druge oblasti života.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šunda je bilo i mnogo pre kompjutera. Kompjuter je ljudima koji su imali dobre ideje omogućio da ih i ostvare. Ne vidim ništa loše u tome. Sigurno da kompjuter nije ubio muzički izraz. Onaj ko ima smisla za muziku, ima ga i sa kompjuterom, kao i sa bendom, odnosno živim muzičarima.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

S’obzirom da sam prošao sve faze u snimanju muzike od analognog dvotrakaša, pa do bezbroj digitalnih kanala, mislim da svaki od ovih formata ima svoje prednosti i mane.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Najbolja kombinacija je korišćenje oba formata da bi se dobio super rezultat. To radim već poslednjih tridesetak godina, a tako se radi u celom svetu. Priča može da bude jako duga, pa mislim da je ovo objašnjenje sasvim dovoljno.

img_0118

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, sa obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Potražnja za dobrim muzičarima se nikada nije smanjila. Uopšte nije lako odsvirati stvari na kopjuterskom programu.Stvari na kompjuterskim programima mogu bolje da se obrađuju, ali se uvek čuje ko zna, a ko ne zna. Sigurno je da mnoge stvari mogu da se ulepšaju i poprave, ali na kraju opet dođu živi koncerti i tamo ne može da se prodaje magla.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Ukoliko čovek poseduje dobar kompjuter – programe,plug-inove i dobar hardver (sound kartu, predpojačala i dobre mikrofone), kod kuće može da napravi snimke kao u Americi ili bilo kom delu sveta. Jedino što čovek mora da zna, kako se tim spravama rukuje.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Muzika je sve ono što ima određenu melodiju i ostavlja utisak na slušaoca. Sigurno je da ima puno elektronskih instrumenata koji prave fantastičnu atmosferu, koja ne može da se uradi sa normalnim instrumentima. I tu sam za jednu kombinaciju svega što postoji, da bi se došlo do pravih rezultata, odnosno odlične muzike.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsviran, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?

Kompjuter nije nikada menjao čoveka, on je samo bio u njegovoj službi, a slušaoci (većina), pojma nemaju koji su tu instrumenti, šta je odsvirano i na koji način su muzičari došli do krajnjeg rezultata. Na kraju bitna je samo muzika, a pošto postoji samo dobra i loša, stvar je publike za šta će da se odluči.

img_0400

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Nije internet obezvredio muziku, muziku su obezvredili oni koji je koriste, a neće to da plate. Ne verujem da će se u skorije vreme nešto po tom pitanju popraviti. Videćemo.

Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada, u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Slušati muziku na kompjuteru, odnosno malim kompjuterskim zvučnicima, ne može da se poredi sa živim koncertima. Publika još uvek dolazi i dolaziće na koncerte jer je kompletan doživljaj neuporedivo veći.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ja mislim da i tu treba kombinovati. I plakate i društvene mreže. Društvene mreže poput FB, Twitera i ostalih ne garantuju posetu,to je sigurno. U današnjem vremenu kad je ponuda neverovatno velika, često se desi da publika bude podeljena, pa muzičari ponekad i nemaju dobre posete.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ljudi često lajkuju ili kažu da dolaze reda radi. Istina je drugačija.

Više o Zlatku Manojloviću možete videti na http://www.zedmitchell.com/, kao i na njegovom YouTube kanalu

https://www.youtube.com/channel/UCbVlFxO0IiWDcBHqmBMnJFw

Predrag Jovanović i Branimir Lokner

Računate na Računare

Ostavite odgovor