Rajko Bosiočić – Steel

Grupa STEEL je osnovana krajem 2012 godine u Beogradu. Na samom početku Steel se opredelio za rad na autorskim pesmama. Svoj pravac muzičkog delovanja je definisao kao melodičan hard rock. Posle dosta izmena članova u grupi, 2015 konačno je formirana sadašnja postava: Rajko Bosiočić – gitara, Saša Omerović – bubanj, Branislav Lazić – vokal, Petar Đukić – bas i Aleksandar Srb – klavirjature.

Od tada smo u potrazi za što boljim i kvalitetnijim zvukom, što smo krunisali svojim, prvim albumom pod nazivom DEO SNA izdatim za PGP RTS. Ono što je karakteristično za STEEL jeste dobra i pozitivna energija koja je usmerena na celokupno umetničko stvaralaštvo u pogledu muzike, tekstova i aranžmana.

I – Umetnost vs. šund

  1. Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Što se muzičara tiče, uvek je bilo dobrih i loših. Mislim da je veći problem napraviti dobru pesmu nego virtuozno je odsvirati, bez ikakvog smisla ili melodije. A što se tiče kompjutera oni su sjajna pomoćna sprava za stvaranje muzike.

  1. Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Pa zavisi kako gledaš, tačno je da ima puno nabeđenih koji kuckaju po kompu i misle da su veliki muzičari, a to veze nema sa mozgom, što se vidi na živim sviekama. A šunda je uvek bilo i biće.

II – Analogno vs. digitalno

  1. Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Analogija ima neku toplinu koju digitalija nikad neće imati, generalno sve imaja svoje mane i prednosti, sad je mnogo lakše nasnimiti instrumente i spojiti u jedno. Mislim da mlađi slušaoci to ne čuju, a i ne zanima ih. Generalno ja mislim da je bitna pesma.

  1. Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Kombinacija analognog i digitalnog zvuka je prava stvar ukoliko se složi kako treba da bi pesma imala smisla i kvalitet.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

  1. Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Naravno da jeste, danas mnogi „mlate“ po instrumentima, a studijski muzičar ne može biti svako. Pa ni tonci ne mogu ceo dan da provedu seckajući tonove nekog kvazi muzičara. Što se tiče vokala, siguran sam da ni jedna mašina na svetu ne može da „pegla“ mutavog ili falš pevača, jer se to i te kako čuje. A nažalost danas je takvih baš mnogo, čast oinima koji su vrhunski.

  1. Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

U kućnoj varijanti na kompjuteru možemo zabeležiti bitne informacije o kompoziciji i na osnovu njih odraditi demo snimke, ali za konačni proizvod mislim da je jedino kompetentan pravi studio sa dobrim monitoringom, gluvom sobom i stručnim ljudima.

IV – Sviranje vs. programiranje

  1. Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska ambijentalna muzika može da bude dobra sa dosta čudnih efekata  i meni daje ideje za neke pesme. Volim da čujem elektronsku muziku u kombinaciji sa akustičnim gitarama, ti efekti prosto oplemene akustične instrumente.

  1. Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?

Živog čoveka i njegovo izvođenje kompjuter ne može da zameni. To se i te kako čuje. Kompjuter je dobra zamena za trakaše koji su bili uvek estra skupi, snimak nikada ne gubi se na kvalitetu, prednosti ima, ali je ukoliko se pravilno muzički razmišlja i dalje samo „verni sluga“.

V – Nosač zvuka vs. youtube

  1. Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet je što se želje tiče urnisao muziku jer je sve dostpupno kao na dlanu, nekada smo pesme slušali na radiju, presnimavali ih sa ploča na kasete, kupovali albume u muzičkim kućama, što je imalo velikih draži i neizvesnoati.  A danas samo klikneš i eto pesme, poslušaš dva tri takta pa zbogom, a da se niko ne zapita ko je napravio pesmu i kakav put je prošao od ideje, preko aranžmana, do finalne produkcije. Sa druge strane internet ima prednosti, jer danas možeš da plasiraš svoje pesme na jednostavan i ne skup način. Što se autorskih prava tiče, mislim da nikada nije bilo gore i ne vidim da će u skorije vreme nešto po tom pitanju promeniti.

  1. Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Nebo i zemlja… Koncert je neviđena energija, druženje koga ima sve manje, a neki nedostatci postaju apsolutno neprimetni jer je bitna samo energija.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

  1. Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Pravi mediji su TV, Radio i Internet. Kada ljudima stalno ponavljaš istu pesmu, ona se zapamti koliko god bila dobra ili loša. Mislim da nije na odmet imati dobar  plakat i štampani materijal.

  1. Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ma to nema veze sa mozgom, svi moji prijatelji i prijatelji mojih prijatelja, lajkuju kada imamo koncert čisto iz poštovanja, a dođe ih oko 10 %. Ipak mislim da ne treba bežati od kreiranja događaja i skupljanja lajkova koliko god to bez veze zvučalo.

VII – Borba za RNR

  1. Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

STEEL je izdao svoj prvi album za PGP-RTS pod imanom „DEO SNA“ u julu 2016 godine, koji promovišemo po celoj Srbiji i borimo se da dođemo do sto više medija. Za sada smo prilično zadovoljni i lepo prihvćeni., videćemo šta vreme nosi. Inače već radimo na drugom albumu koji  planiramo da objavimokrajem 2017.

Nadam se da ćemo se videti na festivalima i svirkama, a sve informacije o nama mozete dobiti na našoj FB stranici https://www.facebook.com/Steel.the.band i Sajtu http://steelband1.com/

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Ostavite odgovor