Povećanje bezbednosti učesnika na internetu – Elektronsko nasilje

MICROSOFT UKAZUJE DA ONLINE KULTURA PONAŠANJA ČINI INTERNET BEZBEDNIJIM

Da bismo shvatili koliko opasnosti vreba na internetu potrebno je da shvatimo da korisnici vrlo često realan svet prenose na svoj računar i pokušavaju da ga oponašaju baš onako kako im je i prezentovan putem elektronskih medija, najčešće televizije. U poplavi rijaliti programa učesnici sumnjivog morala, a često i sa kriminalnom prošlošću dobijaju instant status zvezde, deca ih jure za autograme, odrasli besumučno glasaju za njihovu pobedu, posmatrajući tuđi život 24 sata pred kamerama upijajući savku reč i hraneći se tuđim životnim problemima kako bi makar na sekundu zaboravili svoje. Sa obzirom da je današnje vreme vreme slobode mišljenja, ma kakvo to mišljenje bilo, ne verujem da može da postoji zabrana kao vid cenzure.

Forma rijaliti programa je legitimna, ali njen problem su zloupotrebe, omalovažavanje drugog čoveka, ponižavanje ili čak fizički napadi. Zato je potrebno da postoje pravila ponašanja i filtiriranje programa koji izlazi pred gledaoce vodeći računa da se poštuju zakonske norme, ustavna prava s jedne, kao i medijske slobode sa druge strane, sa posebnim osvrtom ne moralne vrednosti kao načelima društva. Znači potgrebno je uvesti ozbiljna pravila čija bi kršenja imala ozbiljne posledice.

E sada ovo prenesite na računare, gde je korisnik kao samostalna jedinka ili član neke grupe izložen stalnim brutalnim napadima i gomilolm neproverenih i netačnih informacija koje na njega mogu da utiču pogubno, što na njegovo programsko okruženje, što na samu ličnost. Kompanija Microsoft je prepoznala ove opasnosti i apsolutno se upustila u beskompromisnu borbu za povećanje bezbednosri učesnika na internetu, a protiv elektronskog nasilja izazvanog od strane pojedinca ili grupa. Microsoft ukazuje da online kultura ponašanja čini internet bezbednijim pa su kao početnu poziciju za svoju borbu definisali šta sve može da bude elektronsko nasilje, potrudili se da na jednostavan način objasne korisnicima, kako da ga prepoznaju i naravno na kraju su ponudili načine i rešenja za odbranu od nasilja. Rezultati istraživanja pokazuju da su među pet najčešćih online rizika: neželjeni kontakt, zlobno tretiranje, trolovanje, primanje neželjenih poruka seksualnog sadržaja, i online maltretiranje.

Elektronsko nasilje predstavlja korišćenje interneta, mobilnih telefona ili drugih elektronskih uređaja za slanje ili postavljanje tekstova, fotografila ili video snimaka, sa nameron da se neka druga osoba ponizi, povredi ili osramoti. Kao što decu učimo kako da prepoznaju i izbegnu opasnost na ulici i u svojoj okolini, važno je da ih naučimo i kako da sigurno koriste Internet i mobilne uređaje sa ciljem da prepoznaju moguću opasnost i rizična ponašanja, da ih podučimo da preuzimu odgovornost za svoje ponašanje, kao i za posledice određenih postupaka, koje pogađaju njih same, ali i druge korisnike sa kojima su u kontaktu. Pritom je važno poštovati njihovu nezavisnost, interese i aktivnosti u skladu s njihovim uzrastom, kao i koristiti se porukama koje su prilagodjene detetovom uzrastu.

Najnovije analize koje je izvršio Microsoft pokazuju da se internet najčešće koristi za zabavu, chat-ovanje, gledanje spotova, korišćenje društvenih mreža, surfovanje internetom bez prethodnog plana, a manji broj ispitanika je izjavio da Internet koristi kada želi da sazna nešto više o određenoj stvari. Nasilje korišćenjem informacionih tehnologija možemo definisati kao šikaniranje, dečiji pristup pornografiji i distribuciju dečije pornografije, kao i Online zavođenje, a može biti izvršeno putem poruka poslatih elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, kao i putem web sajta, blogova, četovanjem i uključivanjem u forume (pričaonice). Zloupotreba može biti od strane vršnjaka koje uključuje preteće poruke, vređanje, širenje glasina i ucene koje jedno dete ili više njih upućuju drugom detetu i od strane odraslih koja najčešće uključuje lažno predstavljanje i manipulisanje sa ciljem pridobijanja dece i mladih na nepoželjna ponašanja. Microsoft stalno radi na edukovanju korisnika računara (pogotovu dece) o načinima na koji se vrše neželjene radnje na internetu kao i načinima na koji možemo da primetimo neželjene radnje i odbranimo se od njih.

Elektronsko zlostavljanje uključuje bilo kakav oblik višestruko poslatih poruka putem interneta ili mobilnih telefona, a koje ima cilj da povriedi, uznemiri ili na bilo koji drugi način oštetiti dete koje se ne može zaštititi od takvih postupaka. Ukratko, elektronsko zlostavljanje izvido se na sledeće načine:

  1. komunikacijom u kojima identitet počinioca može biti skriven;
  2. slanjem okrutnih, zlobnih i prijetećih poruka;
  3. slanjem fotografija svojih kolega i traženjem odo drugih korisnika da ih procenjuju prema određenim karakteristikama (najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u školi s ciljem da žrtvu osramote pred što većim brojem ljudi)

Iz ovoga izvodimo zaključak da sigurna komunikacija na internetu ne postoji ali sami sebi možemo mnogo pomoći ukoliko poštujemo sledeća pravila:

  1. lični podaci ne moraju biti svima dostupn (ime i prezime, adresa stanovanja, brojevi telefona, zaposlenje itd);
  2. ne treba da objavljujemo privatne podatke na chatu, društvenim mrežama, forumima itd.
  3. poželjno je da koristitimo e-mail adrese koje ne sadrže ime i prezime. (uvek je bolje koristiti e-mail adresu rnr@yahoo.com nego jovanovic@yahoo.comm jer se uvek se možemo predstaviti kada to poželimo i u pravom trenutku (kada smo 100% sigurni u osobu koju smo upoznali putem interneta;
  4. upoznavanje drugih osoba putem interneta stvara mnoga prijateljstva, ali upoznavanje tih osoba uživo nosi brojne rizike – nikad ne možete biti sigurni u identitet te osobe
  5. upoznavanje uživo, bez prethodne apsolutne provere je vrlo rizično, posebno za mlade osobe;
  6. nemojte deliti svoje fotografije putem interneta, jer postajete laka mete – fotografije je lako zloupotrebiti

I na kraju evo po čenu se elektronsko zlostavljanje razlikuje od vršnjačkog nasilja:

  1. može biti prisutno 24 sata, svih 7 dana u nedelji;
  2. dete je izloženo nasilju i uznemiravanju kod kuće i na drugim mestima koja su pre za njega bila sigurna i to pred mnogo više publike i svedoka;
  3. dEca i mladi koji se ponašaju nasilno mogu da ostanu anonimni i to može biti podsticaj za nastavak zlostavljanja;
  4. bez fizičkog kontakta sa žrtvom ili publikom deca i mladi teže vide i razumeju štetu koju njihove reči i dela mogu naneti (čak i šaljive poruke mogu povrediti, iako to nisu imale nameru);
  5. radoznalost – lako prihvatanje novog i nepoznatog izraženije je na internetu;

Nedostatak iskustva i nepažnja prilikom korišćenja interneta mogu ostaviti duboke štetne posledice. Zato nemojte da ovu materiju olako shvatamo i preduzmimo sve korake u vezi svoje i zaštite drugih korisnika računara.

U želji da se međusobno poštovanje i razumevanje postave kao standardi online komuniciranja, na Dan sigurnijeg interneta Microsoft je pokrenuo Izazov kulture ponašanja na internetu.

Za više informacija o rizicima interakcija na internetu, kao i o načinu na koji ih možete sprečiti i izbeći, pogledajte blog post, Žaklin Bušer, glavnog oficira za online bezbednost u Microsoftu.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Ostavite odgovor