Miloš Kričković – Mortal Kombat

Mortal Kombat je metal/pank bend iz Beograda koji se bazira na tvrdom zvuku, provokativnim tekstovima i na satiričan način opisuje svoje viđenje modernog društva i okruženja u kome živimo. Čine ga: Kriki (vokal i gitara), Laza (gitara), Gera (bas) i Džela (bubanj). Bend je oformljen je 2009. godine i za nepunih pet godina postojanja odžrao je veliki broj koncerata, kako širom Srbije, tako i u regionu, na prostorima cele bivše SFRJ. Između ostalog, Mortal Kombat je karakterističan i po svom Antievrovizijskom koncertu koji se tradicionalno održava svake godine u Beogradu na veče evrovizjskog finala pred sve većim i većim brojem ljudi u sve većim i većim koncertnim prostorima. Ove godine su „Šoferskom pesmom“ najavili Antievrovizijski koncert baš na dan održavanja finala Evrovizije – Mortal Kombat @ BEOGRAD. Bašta Sava Centra. 23.05.’15. Antievrovizija #6.

Mortal Kombat (1)

„Nejubilarna 6. Antievrovizija je uspešno održana! Atmosfera je bila bukvalno vatrena, što se može videti po priloženim fotografijama. Hvala svima koji su prisustvovali, nama je bilo vrhunski, nadamo se da je i vama bilo jednako dobro! Muki (Deponija) nam je rekao da se odavno nije tako dobro proveo, a kada ti to kaže čovek koji uđe u autobus u Kruševcu, da bi otišao u Ćićevac, i probudi se u Beogradu, pa tamo nastavi da se provodi i pije, onda to mora da ima neku težinu! Veliko hvala i prijateljima, Mikiju (Six Pack), Prljavom inspektoru Blaži (mi smo bili Kljunovi na kratko), Saletu (SMF), Raletu (Rune), Skakiju (Koalicioni Sporazum) i Šemsi (Brkovi) što su nas počastvovali svojim učešćem! Sledeći put neka oni organizuju Antievroviziju, a mi ćemo kod njih da gostujemo! Hvala i drugarima iz benda Centurion koji su otvorili koncert, bili ste odlični!“ – kažu momci iz benda Mortal Kombat.

Mortal Kombat (2)

I – Umetnost vs. šund

  1. Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ne bih se složio sa tim. Minimalizam u muzici ne mora biti loš, naprotiv. Primer: Dream Theater nekada trideset minuta drvi jednu pesmu kako bi postigao onaj „da se naježiš” osećaj kod publike, dok recimo Džoni Keš to izvede sa samo četiri akorda. Meni je Prodigy recimo sjajan bend koji slušam od sredine devedesetih, a da nema računara ne bi bilo ni njih.

  1. Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Mislim da kompjuter nije ubio umetnički izraz u muzici jer nabeđeni muzičari postoje i pre kompjuterske ere.

II – Analogno vs. digitalno

  1. Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Smatram da tehnologija nije ništa loše i da treba ići u korak sa vremenom. Protivnik sam fraze „dobra stara vremena“, šuštanje trake i pucketanje vinila su neželjeni efekti prezentovanja snimljene muzike. Današnja tehnologija je konačno uspela da prevaziđe to.

  1. Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Pa, kako nije boljitak? Brže, lakše i jeftinije mogu da snimim pesmu.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

  1. Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Naprotiv. Vrhunske muzičare sam video na delu upravo u modernim studijima za snimanje, a to da danas svako može da peva… Pre bih to definisao kao: danas svako ko loše peva, može da se ispravi preko „auto-tune“ programa, u produkciji. U svakom slučaju će se takav „pokazati“ uživo, pa me ni to ne brine. Iskreno, više cenim stav, duh i srčanost kod pevača, nego da ubada svaki ton bez greške, a bez imalo energije.

  1. Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Nisam nešto stručan za ovo pitanje. Čuo sam neke sjajne mikseve ljudi koji su snimali na integrisanoj zvučnoj karti svog kućnog računara. Pa, prvi snimci mog benda su baš na taj način i snimljeni. Prva pesma koju sam objavio je snimana u mojoj dnevnoj sobi. Tek sada treći album snimamo u, da kažem, pravom studiju.

Mortal Kombat (3)

IV – Sviranje vs. programiranje

  1. Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Imam prijatelja koji svira violu u filharmoniji i koji je proputovao ceo svet zahvaljujući svom instrumentu. Hobi mu je komponovanje i snimanje elektronske muzike. Slično pitanje sam mu postavio pre određenog vremena i rekao je da bih se iznenadio koliko je nekada teško pronaći određeno razrešenje u komponovanju jedne, da kažemo, „elektronske numere“. Ja nisam nešto stručan, pa ne znam, ali odgovor od takvog čoveka za mene ima težinu.

  1. Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?

Može da zameni instrumentalni sastav, ali ne može da zameni baš čoveka. Opet DJ mora da se pojavi na festivalu i da klikne „play“ na laptopu. Ja nekada ne mogu da primetim da li je bubanj „otkucan“ ili odsviran.

V – Nosač zvuka vs. youtube

  1. Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Sve ima svoje dobro i loše. Možeš da se pozdraviš od autorskih prava, ali ti je zato lakše da plasiraš svoj proizvod. Ranije si morao da se oslanjaš na izdavače, na veze, na neke klanove koji upravljaju muzičkom scenom. Rekao bih da je sada zapravo poštenije, snimiš pesmu, okačiš i ako se to što okačiš nekome dopadne, brzo će da se proširi. Nema laži nema prevare.

  1. Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Isti ti ljudi koji su se pojavili na koncertu, slušali su na Youtube-u pesme mog benda uz flašu vinjaka i tako se zagrevali pred koncert. Ne znam za druge, ali na naš koncert uglavnom dolaze ljudi koji znaju naše pesme, a te pesme su mogli da čuju na Youtube-u, na radiju ili kao mp3 koji je besplatno dostupan na internetu. Retko kada neko „zaluta“.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

  1. Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može. Informacije o koncertu će se uspešno plasirati i bez plakata. Plakat je tu tek da doprinese težini nekog događaja. Štampani mediji su tek izgubili svoju svrhu, barem kod one populacije koja dolazi na koncerte. Svako ko danas ima kompjuter, ili telefon sa internet pristupom, koristi štampane medije samo kada ga potera nužda, a nema kod sebe toalet papir.

  1. Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Kako kod koje publike. Ukoliko ti je publika mlađa, „going“ može imati smisla. Ukoliko imaš stariju publiku koja nije na Facebook-u, zaboravi na to.

Mortal Kombat (4)

VII – Borba za RnR

  1. Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Aktivan je, non stop svira i trebaće mu barem još deset godina da ispuni sve planove koje je sebi zacrtao. Konkretno, bend radi na trećem albumu.

Foto: Marko Ristić

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Ostavite odgovor