Denis Grubić – Zemljotres

Vokalno instrumentalni sastav Zemljotres je nastao 20.07.2008. u Aradcu. Bend svira pretežno rock and roll u kome se protežu blues,country i progresiv. Ideju o Zemljotresu u maju 2008. Godine započeli su Janko Hrubik (gitara) i Jano Litavski (vokal), a u julu su se pridružilii Ivan Hrubik (bubnjevi) i Vladimir Bagljaš (bas). Ivan Hrubik nije mogao da dođe u bend ranije jer se čekalo da poraste (mada se to i dalje čeka).

denis-3

U početku su radili obrade bendova kao što su: Atomsko Sklonište, RibljaČorba, Psihomodo pop, Buldožer i drugi. Prvu svirku su imali u oktobru u Belom Blatu gde su dobili sjajnu podršku od publike i odlučili da sa radom nastave dalje. Od tada je Zemljotres počeo da trese i bine po moto skupovima i ostalim velikim manifestacijama. Učestvovali su i na takmičenju radija 202 gde su stigli do finala, a takođe su stigli do finala na takmičenju Live shot 3 Kanala 9 u Novom Sadu. Već na prvom nastupu imali su interesantnu odeću kao i prateće rekvizite za scenski nastup. Početkom 2009. Zemljotresu se pridružio i Mihal Labat (klavijature). Još pre dolaska Labata u bend, imali su osnovu za prvi album. Tokom 2009. navežbali su ceo prvi album i promovisali ga po svirkama. Pesme su odlično prihvaćene što je bila dodatna motivacija da se nastavi sa autorskim radom. Početkom 2010. godine Litavski napušta bend, a Labat preuzima vokal. Od tada Zemljotres nastupa u tom sastavu. Pored mnogobrojnih svirki tokom 2011. godine snimaju demo album „Šest stepeni Rihterove skale“, a po svirkama su se mogle čuti pesme sa drugog albuma  „Sokrat ponovo jaše“. Tokom 2012. godine imali su mnogobrojne nastupe i pripremali su se za snimanje prvog albuma. Početkom 2013. sele se u studio i snimaju „Šest stepeni Rihterove skale“. Nekoliko meseci kasnije zbog bračnih obaveza bend napušta Mihal Labat, a na njegovo mesto dolazi Danijel Karabenč – Deni, koji je nastupao nekoliko puta sa Zemljotresom kao pridruženi član. Nakon toga Ivan Hrubik i Vladimir Bagljaš odlaze u inostranstvo, a na njihova mesta dolaze Veselin Grcić (bubnjevi) i Petar Paštrović (bas) i Denis Grubić (gitara). Sada se Zemljotres nalazi pod dirigentskom palicom Janka Hrubika.

denis-5

 I – Umetnost vs. šund

  1. Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Verujem da tehnologija ubija kreativnost. Prava muzika nastaje između ljudi, a ne između čoveka i mašine. Loših muzičara će biti uvek, kompjuter ih samo podstiče na to.

  1. Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuter nije ubio umetnički izraz, ali mislim da ko zna da ga upotrebi kvalitetno može doći do napredka u globalu muzičke produkcije. Šund je nešto što je oduvek bilo prisutno i uvek će biti.

II – Analogno vs. digitalno

  1. Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Ja sam imao prilike iskreno svega par puta u životu da slušam muziku preko ploče, tako da ne mogu da kažem da li ima značajne razlike u zvuku niti da je nema. Ne verujem da današnja publika čuje razliku izmedju digitalnog i analognog zvuka, niti mislim da im je to bitno.

  1. Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Nema prednosti, a nema ni mana. Pitanje je samo ko šta voli. Mislim da je analogni zvuk prirodniji i unikatniji od digitalnog.

denis-6

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

  1. Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Pojavom programa su se stvari oko snimanja verujem olakšale. Dobri muzičari će uvek biti traženi koliko god tehnologija bude napredovala. Ne može kompjuter da zameni čoveka, odnosno studijskog muzičara u ovom slučaju.

  1. Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je napraviti odličan snimak ukoliko je oprema za snimanje kvalitetna. Naravno uslov je da osoba zna da radi sa onim što poseduje i da ima iskustva. Sve ostalo je manje važno.

IV – Sviranje vs. programiranje

  1. Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Mislim da je elektronska muzika nešto što polako uništava lepotu prave muzike. Svako ko ima malo osećaja za ritam može stiskati dugmiće i reći: ”Ja sam muzičar!” Moja iskustva sa elektronskom muzikom su samo agresija, buka, deca ili ti: ”Mala bara, a puno krokodila” gde je većina njih prisutna svemu samo ne muzici.

  1. Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?

Kompjuter može da zameni čoveka u slučaju uštede vremena i novca. Običnim slušaocima verujem da nije važno da li je živo odsvirano ili otkucano niti čuju razliku. Verujem da slušaoci više obraćaju pažnju na energiju, textove i stil.

denis-2

V – Nosač zvuka vs. youtube

  1. Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Cena muzike jeste obezvređena internetom, ali je isto tako prednost interneta što je omogućio slušaocima dostupnost bilo kog žanra muzike. Za autorska prava ne mogu da kažem mnogo osima da stvari ne funkcionišu i koliko vidim ništa se ne menja niti ima naznaka da će se išta menjati u skorije vreme na žalost.

  1. Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Nikako nije isto. Energija koja se iznese ljudima live nastupom, ne može da se poredi sedenjem za kompjuterom. Kvalitet benda se vidi živim nastupom. Svako može da zvuči dobro na youtube-u tako da kritika publike koja te sluša uživo ima bar na mene mnogo veći uticaj nego neko ko sedi kod kuće i ko zna šta misli, niti me interesuje.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

  1. Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može naravno. Internet i družtvene mreže su nešto što olakšava i ubrzava stvari. Mada za mene su plakati “Old School” i jako poštujem takvu reklamnu kampanju.

  1. Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Tačan broj se nikad ne zna, pogotovo na društvenim mrežama gde svako moze da klikne bukvalno na sve, Opcija “Going” nije obećanje „DOLAZIM“ i prema tome ne postoji odgovornost ako se ne dođe na koncert.

denis-1

VII – Borba za RnR

  1. Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Zemljotres će sigurno biti aktivan još dugo godina. “Sokrat ponovo jaše” je drugi album po redu koji ćemo izdati i mislim da će ljubitelji Rock And Roll-a biti zapanjeni ovim albumom. Takođe smo snimili i dve pesme na slovačkom koje smo promovisali na koncertima po Poljskoj i Slovačkoj.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Ostavite odgovor